Porodični Zakon Republike Srbije predviđa dve mogućnosti postupka razvoda braka. Brži, jednostavniji i svakako ekonomičniji jeste postupak sporazumnog razvoda braka, dok onaj po tužbi podrazumeva dugotrajniji, ali i nešto manje ekonomičniji postupak.
Sporazumni razvod braka- postupak
Postupak razvoda braka po sporazumu supružnika inicira se posebno, zakonom opredeljenim sadržajem predloga za sporazumni razvod braka, koji mora predstavljati obostranu izjavu volja, podrazumeva se, sadržajno podudarnu. Ukoliko postoji bilo kakvo nepomirljivo odstupanje u izraženoj volji supružnika uslova za zaključenje sporazumnog razvoda braka i pokretanje takve vrste postupka nema.
Tako sačinjen sadržaj supružnici mogu svojeručno potpisati ili to za njih može učiniti opunomoćeni advokat. Ovde je zakonodavac predvideo strogu obavezu prema kojoj svaki od supružnika mora imati različitog advokata. Nakon što se ispoštuju sve formalno -sadržane pretpostavke tako sačinjeno pismeno šalje se nadležnom sudu na postupanje.
Sporazumni razvod braka- sadržaj
Da bi sporazum zaključen među supružnicima bio procesuiran i formalno „odobren“ od strane postupajućeg suda isti mora imati nužni minimum sadržaja, koji opet zavisi od različitih okolnosti, pre svega od okolnosti da li supružnici imaju zajedničku decu i da li su ta deca maloletna ili punoletna.
Ukoliko su deca maloletna neizostavni deo sporazuma mora biti odluka o poveravanju vršenja roditeljskog prava, odluka o prebivalištu deteta, uređen model viđanja, kao i visina doprinosa izdržavanju zajedničkog deteta ili dece.
Zakonodavac je i kao potencijalni sadržaj sporazuma, ukoliko isti postoji, omogućio i odluku o podeli bračne tekovine supružnika, koji postupak, ukoliko nema uslova da se reši sporazumom, iziskuje daleko iscrpniji sudski postupak.
Odustajanje od razvoda braka
Važno je istaći i to da svaki od supružnika ima mogućnost da, sve do okončanja postupak, promeni svoje mišljenje i povuče već potpisani i predati predlog za sporazumni razvod braka
Odluka suda o sporazumnom razvodu braka
Odluka, tačnije presuda, koju postupajući sud donosi u postupku za razvod braka pokrenutom po predlogu za sporazumni razvod braka ima jednaku važnost i legitimnost kao i presuda doneta u postupku po tužbi, s tom razlikom da je obrazloženje presude u ovakvim situacijama daleko jednostavnije, pa čak i izostaje.
Tužba za razvod braka
Razvod braka po tužbi, za razliku od ranije pomenutog sporazumnog, komplikovaniji je, jer iziskuje nešto više radnji u toku samog postupka, ali ukoliko ne postoji mogućnost za dogovor, onda je svakako neizbežan.
Razvod braka po tužbi-postupak
Zakonodavac je predvideo dve faze pre započinjanja samog sudskog postupka i to fazu mirenja i fazu nagodbe. Nijedna od ovih faza nije nužna ukoliko: jedan od supružnika ne pristane, nije sposoban za rasuđivanje, nije poznat ili živi u inostranstvu. Dakle, ove dve faze nisu nužne, supružnici mogu da se izjasne da ih ne žele, i onda se u postupak ulazi kao u svaki drugi.
Svrha mirenja jeste da se supružnici eventualno „odgovore“ od samog razvoda i da se nakon psiho-socijalnog savetovanja i razgovora sa stručnjacima odluče ipak prekinuti započeti postupak. Ukoliko ova faza postupka bude bezuspešna onda se prelazi na drugu, takozvani fazu nagodbe, u kojoj se pokušavaju usaglasiti i pronaći najpribližniji zajednički interes supružnika i, naravno, na najbolji način zadovoljiti potrebe dece, ukoliko se o njihovim pravima raspravlja u samom postupku. Postupke posredovanja i mirenja može da sprovodi sudija pojedinac, ali i organ starateljstva, bračno ili porodično savetovalište ili neka druga specijalizovana ustanova, ukoliko za tim izraze želju sami učesnici u postupku.
Da li naslednici mogu pokrenuti postupak za razvod braka?
Mogućnost pokretanja postupka za razvod braka, bez obzira da li tužbom ili sporazumom, zakonodavac omogućava samo supružnicima. Kada je reč o naslednicima tih supružnika, njima Zakon omogućava samo da nastave već započeti postupak.